назад на Рјуриковиче

Симеон Иванович (1340. - 1353.)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Јуриј


Владавина:
1340. - 1353.

Година рођења:
07. новембар 1316.

Година смрти:
27. април 1353.

Династија:
Рјуриковичи;

Отац:
Иван І;

Брак:
Аугуста Аастасија;

Наследник:
Иван ІІ Иванович;


Симеон Иванович (1317 — 1353) је био велики кнез Москве од 1340. (од 1353. свих Руса) и велики кнез Владимира од 1340. године. Отац Симеона је био Иван І чијом смрћу 31. марта 1340. године он наслеђује његову државу. За разлику од очеве миротворне политике ограничене на добровољна ширења територија одмах по доласку на власт Симеон се налази уплетен у рат који сам покреће. Како замишљена жртва тако и остварена жртва тога рата постаје Новгород који плаћа ратну одштету и предаје један град Москви. Други пуно незгоднији рат се дешава десетак година касније када Симеон напада Смоленск. Та акција се није свидела Великом војводству Литваније која у њој за себе види будућу опасност. Тамошње опште припреме за рат доводе до панике у Москви чији владар 1353. године одлази на пут у седиште Златне Хорде која је његов вазални господар. При повратку с овога путовања Симеон пролази кроз подручје где хара куга тако да прво обољевају и умиру његова деца па онда он. Кратко време пре смрти када му је постало јасно да неће преживети Симеон се заредио. Историјска важност његове владавине се огледа у чињеници да је први пут један владар Москве користио титулу господара свих Руса. Службени државнички печат Симеона из раздобља краја његова живота гласи: "Печат Симеона Великог Кнеза свих Руса".

Извор: www.wikipedia.com